Имао сам страх од професора
Дуле Савић o студентским данима и времену проведеном у Београдској пословној школи
Душан - Дуле Савић (рођен 1. јуна, 1955. у Убу, Србија) је некадашњи српски фудбалер и данашњи фудбалски тренер. Фудбал је почео да игра у локалном клубу Јединство, из Уба.
Душан Савић је 21. марта 1972. године стигао на Звездину Маракану, да би одиграо пробну утакмицу након које је одмах био укључен у клупски подмладак. Две године касније, 1974, постаје првотимац Црвене звезде. У 19. години дебитује за тадашњу југословенску репрезентацију. Одиграо је преко 400 званичних утакмица за Црвену звезду.
После тога провео је шест сезона у француској Првој лиги: две у ФК Лил (Lille OSC) и четири у ФК Кан (AS Cannes). Шест месеци играо је и у шпанској Првој лиги за Спортинг из Хихона (Sporting de Gijоn), без временски ограниченог уговора.
Познат по надимку више него по имену ( ретко ко реагује на Душан Савић ), јунак једне од најслушанијих песама деведесетих и једног од најгледанијих филмова двехиљадитих, најпопуларнији фудбалер Црвене Звезде међу онима који никада нису званично проглашени за клупску “звезду”, Дуле Савић одавно је прерастао спортску славу и постао један од заштитних знакова Београда.
- Нисам се баш прославио као студент, боље ми је ишло са фудбалом, био је искрен на почетку разговора за лист Београдске пословне школе, Душан – Дуле Савић, некадашњи центарфор Црвене Звезде.
Зашто сте уписали баш Београдску пословну школу?
- Било је то давно. Тада се школа није звала Виша пословна, већ Виша економска школа. Нисам је уписао из љубави према економији, већ су ми услови студирања одговарали.
Који услови?
- Могао сам ванредно да завршавам студије и полажем испите. А и војску су ми скратили три месеца зато што сам студент.
Како су Вам ишле студије?
- Хоћете искрено?
Најискреније...
- Сами ћете схватити ако вам кажем да су две године студија, толико је трајало студирање тада, у мом случају трајале пет.
Који сте испит најлакше положили?
- Ниједан ми није био лак. Нисам имао адекватне услове да учим, а и био сам у војсци, што ми је отежавало студирање. Ипак, лакше су ми ишли они предмети који су били везани за друштвене науке.
Који професор Вам је остао у најлепшем сећању?
- Професор Боба Пјанић, мислим да је предмет имао везе са међународним економским односима.
Зашто баш он?
- Зато што је био спонтан и диван човек и студенти су га волели. Нису имали страх од њега.
Значи ли то да сте од осталих професора имали страх?
- Па наравно, највише од оних који су ме више пута обарали на истом испиту.
Шта је било најзанимљивије у току студирања?
- Па, када пред двадесет колега паднем испит и сви ме гледају.
Душан Савић, прослављени центарфор Црвене звезде из седамдесетих година, једини је фудбалер са простора бивше Југославије којим су се инспирисали и рокери и редитељи савремених урбаних филмова. Савић признаје да се никада није надао да ће му, данас, много година пошто је окачио копачке о клин, седмогодишњаци скандирати када прође поред њих на улици.
Популарност му, наравно, прија, али каже да се понекад и насмеје на све то. За тај феномен, признаје, он нема никакве заслуге – „криви” су Прљави инспектор Блажа и његова песма „Дуле Савић”, редитељ Срђан Драгојевић у чијем филму „Ране” тинејџери кличу његово име после првог секса, као и Драгојевићев колега Раша Андрић. У Андрићевим „Муњама” Дуле игра себе самог, а његове фанове тумаче Небојша Глоговац и Зоран Цвијановић.
Дуле је један од ретких фудбалера који је показао своју свестраност на толико поља да његова популарност расте иако је давно престао са активним играњем фудбала.
