Мeнаџмент
.jpg)
Менаџери специјализовани за различите области пословања постали су најтраженији кадрови, а образовање менаџера путем различитих курсева и семинара, као и у оквиру високих школа и факултета, доживљава праву експанзију. Зашто је то, у ствари, тако?
Све до пре две деценије реч „менаџмент” је у нашој средини имала негативну конотацију. Данас, пре свега по узору на развијене земље, ова реч је постала веома популарна. Свако предузеће у својој организационој структури има организациону јединицу, или инстанцу која се бави менаџментом.
Менаџери специјализовани за различите области пословања постали су најтраженији кадрови, а образовање менаџера путем различитих курсева и семинара, као и у оквиру високих школа и факултета, доживљава праву експанзију. Зашто је то, у ствари, тако? Да ли менаџмент представља помодарство, као што је то све до недавно био случај са информатиком, или представља чаробни штапић помоћу кога се решавају сви пословни проблеми?
Одговор на ова питања даје пракса развијених земаља, која је захваљујући развоју менаџмента превазишла тешкоће изазване привредном рецесијом протекле декаде.
Захваљујући развоју менаџмента, предузећа су постала флексибилнија и отпорнија на негативне утицаје привредног окружења.
Она су успела да значајно повећају ефикасност коришћења расположивих средстава, да унапреде мотивацију радника и боље задовоље потребе потрошача.
Резултат свега тога је повећање профитабилности предузећа и убрзање привредног раста. Захваљујући оваквим искуствима функција менаџмента се почела развијати не само у привредним већ и у ванпривредним системима.
Имајући у виду интердисциплинарност менаџмента, пошто стално потенцирамо да је за успешног менаџера неопходно да поседује и знања из других области, студент има право да у другој и трећој години студија као изборне предмете изабере пет предмета са других студијских програма, у зависности од предмета њиховог интересовања.
Већ на уводним предавањима студентима предочавамо да је пред нама време када ће се ценити само оно знање које поседујемо и које можемо да искористимо у решавању бројних проблема на које ћемо наилазити. Дакле, само је знање наша дивиденда за будућност.
Ако имате способност да идентификујете проблеме, то је први корак ка њиховом решавању. Сваки успешно решен проблем представља личну сатисфакцију за решавање нових проблема.
Студентима је превасходно циљ да у што краћем временском периоду окончају студије, и при том понесу што више применљивог знања. Стога их упућујемо да из сваког предмета извуку максимум – оно што им може помоћи у будућности.
Да бисте били успешни у свом послу потребно ја да се активно служите са барем два страна језика и да искористите могућности које вам пружају савремене информационе технологије. Поред обавезног енглеског језика, студенти имају могућност да се определе и за још један језик (као факултативни предмет).
У Школи је студентима омогућена додатна обука из рачунарства. Након успешно положених модула (којих има седам) студенти добијају међународно признат ECDL (Europеan Computer Driving Licence) сертификат.
Пословне могућности свршених студената
Нормално је да свршеног студента не чекају одмах руководећа места у организацијама, већ се од њега очекује да корак по корак покаже оно што зна. При томе, треба да потенцирају тимски рад јер иза сваког успешног менаџера стоји добар тим. Величина једног менаџера се огледа у томе да је спреман да одређене послове делегира члановима свога тима. Само ако се у организацији осећате као карика без које се не може, спремни сте да пружите свој максимум.
Свршени студенти су оспособљени за рад на већем броју послова као што су: менаџер малих и средњих предузећа, менаџер у непрофитним организацијама, оперативни менаџер, менаџер туристичких организација, менаџер угоститељских организација, менаџер за саобраћај и менаџер за квалитет.
Пракса
У трећој години студија даје се приоритет стручној пракси и практичном раду. Студенти иду у центре за практично образовање (организације привредног и ванпривредног карактера), где уз помоћ коментора (особе из конкретне организације) и ментора, раде пројектне и дипломске радове. У том раду долази до изражаја спој теоријских знања која су стекли током студија и решавања конкретних проблема на које наилазе у тој организацији. Врло често наши студенти и након праксе ту заснивају стални радни однос, што нам представља личну сатисфакцију да обучавамо и негујемо студенте чија су знања потребна тржишту.
У име Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија волео бих да се захвалим тим предузећима што су нашим студентима омогућили да изврше конкретну проверу стечених знања током студија.
Болоњска декларација
Болоњски процес подразумева имплементацију Болоњске декларације у европске системе образовања. Што у пракси значи: краће студије, осавремењавање наставних планова и програма (студијски програми), као и стицање искустава кроз рад у пракси и рад у мањим групама, како би било више контакта између професора и студената.
Кључну тачку промена у раду установа високог образовања на овим принципима чини интерактивна настава изражена у концепту активног учења. Активан приступ учењу подразумева већи ангажман наставника, али и студенатима намеће нове захтеве. То значи да морају више и редовније да уче јер континуирано оцењивање обавезује на редован рад. Пружена им је могућност да ту редовност крунишу великим бројем поена остварених у предиспитним активностима.
Студенти који похађају наставу на овај начин су у предности над студентима претходних генерација јер стичу апликативна знања и вештине неопходне у процесу комуницирања и доброг пословног понашања на свим нивоима у организацијама различитих типова.
