Брзи развој информатике
Да се истом брзином развијала аеронаутика данас бисмо имали путничке авионе који облећу земљину куглу за пола сата
.jpg)
Студијски програм Пословне информатике и електронског бизниса је модерно конципиран трогодишњи програм струковних студија. Проистекао је из дугогодишњег искуства наше Школе у образовању стручњака за област информатике.
Конципиран је тако да се студенти током студија упознају са актуелним достигнућима у области информатике, али и са реалним проблемима система,кроз заједничку прву годину и обиљем изборних предмета које бирају на другој и трећој години.
Тако се оспособљавају за најшири дијапазон рада, почев од једноставних оперативних информатичких задатака, до развојних софтверских и хардверских система, као и за све нивое менаџмента у информатици. Који ће пут изабрати зависи од њихових афинитета, способности и напора на које су спремни. Ми смо ту да им у томе помогнемо.
Предзнање
Што се тиче студената, они долазе са различитим предзнањима из информатике. Имамо праве виртуозе, а имамо и оне којима све треба објаснити почев од основних појмова. Сви они после неког времена „ухвате корак”, па се дешава да они који су на почетку заостајали на крају студија предњаче. Али тако је у свакој мало дужој трци, зар не?
Свеобухватан студијски програм
Студијски програм је свеобухватан, али истовремено и флексибилан. Студенти могу да бирају шта ће специјализирати: софтверско инжењерство кроз курсеве програмирања, администрирање база података и рачунарских мрежа, пројектовање и имплементацију информационих система, развој и менаџмент информационих система, па све до електронског пословања и стратегије развоја информационих технологија. Мислим да би за што боље усмеравање требало увести „професоре саветнике", који би помагали студентима при њиховој оријентацији.
Информатика данас
Информатика је млада дисциплина, која у односу на остале најбрже напредује. Такав брз и динамичан развој је помогао и развоју низа других области, посебно у комуникацијама, преносу и презентацији информација.
Наша земља није ових 50-60 година била на зачељу када је у питању знање наших инжењера, математичара и других стручњака. Нажалост, шира популација због познатих (не)прилика није успела да држи корак са светом. Данас старије генерације нису у стању да користе све благодети које је информатика донела, али су, на срећу, млади и те како корисници свих предности информатичке ере. Последњих година држава покушава да премости тај такозвани „дигитални јаз” између развијених и неразвијених земаља, законодаством и увођењем европских стандарда, да би нас увела у ред информатичких друштава. Студенти ми уливају оптимизам да нисмо далеко од европских вредности. Фали нам мало добре воље и доста труда и рада. Таленат свакако имамо, сетимо се само Тесле и Пупина.
Пословне могућности за студенте
Наши свршени студенти се релативно лако запошљавају. Можете их срести од државне управе, банака и осигуравајућих друштава, па све до малих и средњих информатичких фирми и пословних система.
Раде разне послове – као програмери, администратори база података и мрежа, чак и као техничари за одржавање хардвера. Запошљавају се и ван уже специјалности, где им знања из информатике помажу да буду конкурентни – могу да буду одлични промотери, презентатори или маркетинг истраживачи. Они најспособнији постају менаџери на разним нивоима – од оперативних па до средњих и виших нивоа управљања.
Наравно, њихово образовање се не сме зауставити дипломирањем. У областима као што је информатика мора се стално усавршавати, стицати нова знања, пратити развој. Заправо, основни задатак студената јесте да стекну добру основу и да науче базичне концепте. Касније ће им бити много лакше да усвајају специфичне вештине и знања. Кућа се гради од темеља, а слично је и са образовањем.
Такмичења
За најбоље студенте изазов је да се кроз такмичења упореде са најбољима из других земаља, па и оних најразвијенијих. Наши студенти су се опробали на два престижна такмичења које је организовало једно од најзначајнијих међународних удружења у области информационих технологија - IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers).
Две екипе су 2005/06. школске године конкурисале са пројектима за софтверско праћење птица, у сарадњи са британским институтом за артичка истраживања, као и другим пројектом за софтверско решење паркирања у великим градовима у сарадњи са домаћом фирмом Сomtrade. Оба пројекта су ушла у најужи избор међу 20 најбољих, од неколико стотина пријављених пројеката из целог света.
У наредној години, нове две екипе су се такмичиле у изради веб сајтова о познатим научницима из области информатике. Наше екипе су урадиле веб презентацију о Михајлу Пупину и Рајку Томовићу и освојили су специјалне плакете.
Пракса
Стручну праксу наши студенти обављају у разним организацијама – од државних институција до малих приватних фирми. То је шанса да се студенти упознају са реалним светом, као и да му се представе и да покажу шта су научили. Многи тако нађу прво запослење у струци.
Ера стандардизације болоњски процес
Ово је ера стандардизације. Доба у коме све желимо да доведемо у неки склад, учинимо компатибилним, лако замењивим, лако препознатљивим. Наравно да стандардизација има низ предности над привидним хаосом, али јој се могу наћи и мане. Ја то сада не бих радио.
Више сам склон да верујем да реформе које доноси болоњски процес иду на корист нашим студентима. Рецимо укидање обимних двосеместралних предмета свакако је олакшање. Увођењем система кредита ECTS (European Credit Transfer System) студентима је омогућена већа проходност и по хоризонтали (промена смера) и по вертикали (упис године), а такође и мобилност (промена места студирања). Да је само то, било би доста, а има и још.
Примена „Болоње” је скопчана са проблемима транзиције, што захтева додатне напоре и друштва и образовних институција, па нешто мора и да се уложи. Најважније је да из свега профитирају студенти! А ја мислим да профитирају.
