Неопходна забрана
пластичних кеса
Оне су свуда, на дрвећу, њивама, улицама,у парковима, баштама, рекама и морима...
Како реаговати на податак да човечанство утроши годишње преко 500 милијарди пластичних (полиетиленских) кеса? Само у Србији се произведе 1,5 милијарди ових кеса у току једне године. Већи проблем је што се користе више него што су потребне, то јест, једна кеса је у просеку у употреби дванаест минута. Након тога, она може завршити буквално на било ком месту јер је лагана и ветар је лако однесе. Да би се једна најлон-кеса разградила потребно је од 400 до 1.000 година и самим тим загађивање пластичним кесама спада међу највеће еколошке светске проблеме.
Ови танани, али неуништиви непријатељи планете, налазе се свуда око нас: на дрвећу, улицама, у парковима, баштама, на њивама, у рекама и морима. Пошто је најтања врста пластичних кеса највише у употреби, ветар их разноси и до најудаљенијих предела, тако да се чак у Тихом океану скупила прљавштина, у виду тзв. „Великог пацифичког тепиха од смећа", тежине 3,5 милиона тона, а од тога је 80 одсто пластични отпад.
Поред тога што су толико издржљиве, поменуте кесе су и веома штетне јер обојена пластика садржи у себи тешке метале, чијим спаљивањем се ослобађају отровни гасови, издвајају диоксини и тешки метали. Уз све ово, најлон-кесе су идеални преносиоци бактерија. Због њихове водоотпорности, када се нађу у земљишту, што је углавном случај, долази до спречавања несметаног пропуштања воде кроз земљу. Наведено је већ довољно да следећи пут када кренете у продавницу узмете бакин цегер.
Застрашујућих карактеристика пластичних кеса има још. Поред тога што украшавају крошње и симулирају птице које чудно лете, ПВЦ кесе су најчешћи узрок смрти многих животиња, у чијем желуцу наставе да постоје, а неретко се од њих угуше и деца.
Алармантна је чињеница да би површина бачених кеса могла да прекрије три Србије, што је око 240 квадратних километара.
Због штетности и самог пепела (после рециклаже) пластичних кеса, у свету је у многим земљама њихова употреба забрањена, или се бар озбиљно ради на решавању овог проблема. Забрана њиховог коришћења је све више. У Кини су, од 1. јуна текуће године, увели потпуну забрану производње, као и употребе тањих пластичних кеса у супермаркетима и сл. Дебље врсе кеса ће се и даље користити, али ће се наплаћивати, што ће драстично смањити њихову потрошњу. Тренутно се у Кини свакодневно искористи три милиона пластичних кеса.
Ирска и Бугарска успешно раде на решавању проблема, наплаћивањем великих такси на коришћење најлонских амбалажа. Аустралија би требало да их потпуно повуче из употребе ове године. Велика Британија и Луксембург раде на упознавању становништва са штетношћу пластичних материјала, док је Шведска успела преко телевизијских спотова да драстично смањи употребу пластичних кеса.
Забрана употребе полиетиленских кеса ће у Европској Унији ступити на снагу 2010. године. САД и Тајланд нису забранили најлонске кесе, али су им толико подигли цене, да су успели да смање њихово коришћење за 90 одсто.
У ЕУ не постоји закон који би могао да санкционише производњу било ког материјала јер би то било противно законима Светске трговинске организације и угрозило слободно тржиште. Овај проблем се мора решавати без драстичних законских мера, зато већина земаља уводи таксе и едукује потрошаче како би употреба опала.
