Економија
Као обавезан предмет на првој години, на свим студијским програмима Београдске пословне школе, Економија представља скуп базних знања и способности која су студентима неопходна
.jpg)
Проф. др Јово Једнак успешно је завршио Војно-економску Академију као први у рангу, затим и Економски факултет у Београду на коме је и докторирао 1984. године.
Од 1971. године предавао је на Војној Академији предмет Политичка економија и економика СФРЈ. Предмет Политичка економија је касније трансформисан у Макроеномију и микроекономију. Аутор је више од 20 књига из области макро и микроекономије. На Београдској пословној школи предаје два предмета: Економију и Финансијска тржишта.
Предмет Економија, обавезан је предмет на првој години, на свим студијским програмима Београдске пословне школе и представља скуп базних знања која су неопходна студентима како би могли успешно да наставе своје образовање у економској сфери. Економија као предмет састоји се из три модула: уводног, микроекономског и макроекономског.
Уводна предавања обухватају теме као што су: шта је предмет економије, како на бази оскудних ресурса произвести вредна материјална добра и расподелити их међу људима, a такође се обрађује и репро-циклус који подразумева производњу, размену, расподелу и потрошњу. Микроекономија се односи на основне услове привређивања предузећа и домаћинстава, на пример, како они доносе најрационалније одлуке, како обезбеђују средства, како их инвестирају и троше, како обезбеђују што већи ниво животног стандарда и слично.
Макроекономска анализа посматра оно што утиче на читаву националну економију или на глобално окружење, стопу запослености или незапослености, стопу економског раста која утиче на бруто домаћи производ (укупна продукција свих роба и услуга на националном нивоу) и како се троши тај бруто национални производ. Он се може трошити на потрошњу, на инвестиције компанија, на државну потрошњу (на администрацију и на државне инвестиције, као и социјално збрињавање) и извоз и увоз. Без макроекономије и њених индикатора не би се могле доносити квалитетне одлуке о томе како повећати стопу економског раста и смањити стопу незапослености. Стабилни услови привређивања и смањење стопе незапослености су два најважнија услова за напредак привреде. Оно што се још изучава у макроекономији су монетарна и фискална политика, односно политика каматне стопе и понуда новца, потрошња државе, порези и трансфери. Пример за значај ових тема је и актуелна одлука Народне банке Србије о повећању обавезних резерви банака, која смањује простор банкама за вишеструко креирање депозита и финансирање становништва и привреде. Други облик финансирања је есконтна стопа, преко које банке добијају своје кредите, а трећи начин су репо-операције. Изучавају се још и новац, функције новца, новчани агрегати, мултипликатор и креирање депозита, штедња и потрошња, као и директне, портфолио и гринфилд инвестиције. Посвећена је пажња фискалној политици и значају пореза, такси и акциза као приходима државе, али и њеним расходима. Уколико су расходи већи од прихода, долази до задуживања државе, а то има своју цену – тако долази до буџетског дефицита и јавног дуга. За макроекономију је битно и познавање платног биланса, девизног курса, међународне трговине, конкурентских предности, глобализације, агрегатне понуде и агрегатне тражње. Студенти стичу и елементарна знања о финансијским инструментима, обвезницама, акцијама и како се њима тргује на берзи, као и о начинима контроле ризика при инвестирању и управљању средствима, затим, како долази до незапослености, економских флуктација и инфлације.
Микроанализа изучава границу производних могућности, опортунентни трошак, економски трошак и продуктивност. У фокус се ставља тржиште инпута, аутпута и финансијско тржиште, као и однос свих ентитета у привреди и ван ње. Битно је на овом месту истаћи и еластичност понуде и тражње. У срцу микроекономске анализе је понашање људи и доношење одлука шта, како и за кога производити и под којим условима. Наравно, основни мотив је профит. С друге стране, нама потрошачима је доходак ограничен, а на цене не можемо да утичемо и управо механизам понуде и тражње доводи нас до заједничког интереса потрошача и произвођача. Када је у питању микроекономска анализа важно је да се студенти упознају са тржишним сигнализирањем и асиметричним информацијама, које су битне како за доношење пословних одлуга, тако и у функцији потрошње и инвестиција. Обрађене су и теме моралног хазарда и негативне селекције, а представљано је и „тржиште лимунова“. Велика пажња посвећена је производној функцији, трошковима производње и како се на бази трошкова фирме доносе одлуке и остварује профитабилност, што је смисао просперитета и опстанка сваког предузећа. Величину укупног трошка чине фиксни и варијабилни, али је битан и просечан варијабилни и укупни просечан трошак. Маргинални трошак се упоређује са укупним приходом и маргиналним приходом, односно ценом, да би се донеле одлуке о величини аутпута који максимизира профит. Важно је да студенти стекну виђење услова потпуне или перфектне конкуренције и како доносити одлуке у таквом окружењу, али и за услове непотпуне конкуренције – монопол, олигопол и монополистичка конкуренција. Ово су тржишне структуре које су присутне свуда у свету, али је код нас посебно изражено монополисање тржишта. Сегмент који је битан је улога државе (јавни сектор), али и екстерни трошкови, екстерналије, као и тржиште рада, тржиште капитала и тржиште природних ресурса.
Програм предмета је прилагођен програмима престижних и најбољих школа света. Разлика је у томе што се у свету микроекономија изучава одвојено од макроекономије, за шта се и залаже професор Једнак. На тај начин би се смањило оптерећење студената. С обзиром на мали фонд часова, превише градива остаје студентима да самостално пређу – истиче професор Једнак. Уведена су три колоквијума, а бодови се стичу и на вежбама и предавањима. Коначна оцена се добија на испиту, али за оне које редовно испуњавају своје обавезе, испит је само формалност. Смер Порези и царине би требало да више пажње посвети макроекономској анализи, док би за смер Банкарство, финансије и рачуноводство требало да се буде поткованији знањима из микроекономије, због природе ове делатности. Примењивост стечених знања из овог предмета је велика и значајна за остале предмете на БПШ. Базна економска знања свакодневно су потребна и на радном месту, али и у приватном животу. Због тога се студенти са праксе враћају са најбољим утисцима.
