Статистика као живот
Ових дана славимо двеста година Универзитета у Београду. Некада је то била Велика Школа, односно Београдски Лицеј који је основао Доситеј Обрадовић. На почетку се предавало само шест предмета, а један од њих је биo и Статистика, а предавач нико други до Доситеј. Данас се на БПШ Статистика изучава на свих пет студијских програма у другом семестру прве године, као обавезан предмет. Имамо прилику да са мр Милованом Живковићем ближе представимо овај предмет.
Статистика је професору Миловану Живковићу основни предмет који предаје, али и живот. Шта то значи?
Годинама је радио у статистици. Почиње да ради у Овчар Бањи, у предузећу Електро-Морава, где учи о финансијама и књиговодству, а професионалну каријеру наставља у Републичком заводу за статистику, где расте заједно са њим.
Постепено напредује од шефа, преко начелника до помоћника и заменика директора Завода. Недуго затим, Скупштина Србије именује га за генералног директора завода, а то наименовање једнако је значајно именовању министара, јер директор завода присуствује седницама Владе по функцији. Када год је статистика једна од тачака заседања, тада је обавезно присуство и Директора Завода.
У међувремену закон је промењен, данас директора завода именује Влада. По природи свога посла, статистичари су ту да преко одређених параметара оцењују успешност владе и других органа у неком периоду и да на основу њихових статистичких података и анализа Влада лакше доноси стратешке одлуке. Сада Влада самим избором Директора статистике може да утиче на резултате статистике.
После неколико година у Републичком заводу за статистику, прелази у Савезни завод за статистику, што је врх каријере сваког стручњака чије је животно опредељење статистика. По функцији је био и члан Међународног статистичког института, чији су чланови сви еминентнији директори статистика свих земаља света.
После 2000. године има задовољство да више времена посвети студентима, иако никада није прекидао универзитетску каријеру дугу преко 20 година.
Статистика у Србији
Ових дана славимо двеста година Универзитета у Београду. Некада је то била Велика Школа или Београдски лицеј који је основао Доситеј Обрадовић. На почетку се предавало само шест предмета, а један од њих је био и Статистика, а предавач нико други до Доситеј. Чак 1834. године за време владавине Милоша Обреновића, имали смо европску статистику. Већ 1864. кљаз Михајло је задивио Европу пописом становништва и стручношћу с којом је то урађено – додаје професор Живковић. За то је заслужан Владимир Јакшић, син Милошевог благајника, који је био послат да се школује на Западу, где је и докторирао статистику.
По повратку у земљу, указом књаза Михајла бива постављен за првог начелника државне статистике. Иако родоначелник статистике у Срба, Владимир Јакшић је познат и као први хидрометеоролог на овим просторима. Данас на Дедињу у Београду, постоји мала хидрометеоролошка станица коју води баш његов праунук, који има и ту част да се зове управо тако – Владимир Јакшић.
О значају статистике за сваку власт која претендује да успешно води земљу, говори и податак да је Јосип Броз Тито, на Вису 14. децембра 1944. године, док су многе друге институције биле још у рушевинама и пепелу, успоставио југословенску статистику. Касније је на чело Југословенског завода за статистику дошао Ибрахим Латифић који је организовао скуп Међународног Статистичког Института у Београду, у Сава Центру, што се за оно време сматрало изузетним успехом.
Статистика на БПШ
Статистика по овом акредитованом програму, обавезан је предмет на свих пет студијских програма и слуша се у другом семестру прве године. То је срећа, и за студенте и за њихове будуће послодавце. Разлог томе је то што је статистика један аналитички предмет који чињеницама, подацима треба да замени интуитивно доношење одлука. Нема анализе без статистике. Наши студенти се спремају да из клупе ускоче у бизнис и да примене све оно што су научили.
Успех ове школе је да њени студенти после завршених студија препознају значај статистике. Нема високошколске установе у Европи економског усмерења која нема статистику као обавезан предмет. Све око нас је статистика: здравствена статистика, пореска, доходак по глави становника, инфлација и цене, потрошачка корпа, и плате, и цене, и долари, и еври... Живот је статистика!
На статистику се надовезују многи предмети, она се користи у многим научним истраживањима, постоји много института и агенција који се баве и користе статистиком, од агенција за испитивање јавног мњења па до банака. Наши студенти где год да раде знају како да уз помоћ прикупљених података дефинишу проблем и уз помоћ статистике донесу најбољу одлуку.
