Управљање временом у
функцији смањења стреса
„Волети живот, значи волети време“, рекао је Франклин, истичући значај доброг управљања временом. Питер Дракер наглашава да „Успешни менаџери не почињу радни дан са радним задацима, већ са временом које имају“. Време је једини ресурс који се не може надокнадити, и стога велику пажњу треба да посветимо његовом адекватном управљању.
Неадекватно управљање временом је у тесној повезаности са стресом, који се сматра „менаџерском болешћу“ број један. Она се манифестује било као оштећење кардио-васкуларног система, било као хипертензија, или нека друга хронична болест, која је резултат продуженог и нагомиланог стреса.
Управљање временом
У свету постоји велики број истраживања која се баве изучавањем како на најефикаснији начин управљати временом. Сматра се да се између менаџмента временом и уштеде времена може ставити знак једнакости. Из тог разлога, све већа пажња се посвећује развијању ове способности код менаџера, како би отклонили „празне ходове” и створили могућности за побољшање употребе времена. [1]
На овај начин, менаџери би остварили боље пословне перспективе, већу креативност на послу, смањење стреса, више слободног времена за породицу, пријатеље и себе, као и конзистентно и систематично постизање зацртаних пословних циљева и задатака.
Да би у овоме успели, менаџери треба унапред да планирају своје обавезе. Пре свега, треба да отпочну са анализом посла (радних задатака) у току радног дана, са листом приоритета међу задацима и обавезама. Након тога, сваки менаџер мора да се сконцентрише на груписање главних проблема и задатака по сродности и да утврди које ће од њих самостално да обавља, а које ће препустити другима.
Након ова два корака, менаџер би требало детаљно да проанализира како да утроши своје време. Најбољи начин анализе времена јесте вођење дневника. Сугерише се да дан подели у сегменте од по 15 минута и да утврди шта треба да уради у току сваког временског сегмента.
Након сваке радне недеље треба да провери како је искоришћено протекло време, упоређујући остварене са планираним радним задацима и обавезама. У случају да се послови не обављају по плану, значи да мора преиспитати и кориговати начин управљања временом.
Многи менаџери сматрају да је веома тешко планирати унапред своје обавезе. Истичу да је најбоље да се ради неплански и са извесном дозом притиска, што их мобилише да брже и боље раде. Овакви ефекти могу да се постигну само на кратак рок, док дугорочно гледано, хроничан притисак и стрес на послу чине менаџера исцрпљеним и неефикасним.
Иако је сваком менаџеру циљ да успешно управља временом, многи од њих повремено доживљавају стрес, с обзиром да већину послова покушавају да обаве истовремено. Такође, велики број менаџера није у стању да контролишу свој рад, због учесталости телефонских позива, непланираних састанака и др.
Из свега наведеног закључујемо да је многим менаџерима неопходно да науче како и којим редоследом да планирају и управљају временом:
nВажно је да се овлада принципима писања и планирања обавеза,
-Потребно је направити дневну шему обавеза,
-Треба утврдити приоритете,
-Неопходно је обезбедити самодисциплину у спровођењу плана,
-Треба повремено мењати приоритете, с обзиром да се са променама у бизнису мењају активности и потребно време за обављање послова.
На овај начин сваки менаџер остварује велике предности у обављању својих радних задатака, од којих су најважније [4]:
1. Боља припрема следећег радног дана,
2. Јасна представа о радним задацима,
3. Добра организација дневних активности,
4. Концентрисање на основне ствари,
5. Разликовање важних од мање важних ствари,
6. Доношење одлука које се односе на приоритете,
7. Повећање ефикасности кроз координацију радних задатака,
8. Уштеда времена и новца,
9. Повећање сатисфакције и мотивације,
10. Побољшање самоконтроле,
11. Побољшање самодисциплине.
