Београдска пословна
школа данас
Константним осавремењивањем наставних програма студентима је омогућено да иду у корак и са домаћим и са светским трендовима
Виша школа за информатику и економију је за свој узор у прављењу наставног плана користила принципе великог броја пословних школа, што је резултирало повећањем обавеза и увођењем већег броја смерова. Главни циљ школе је био припрема нових профила за послове маркетинга, банкарства и осигурања, пословне информатике, статистике, менаџмента производње и услуга, финансијских тржишта и берзи, пореза и буџета, као и за послове царина.
Промена садржаја програма школе, обогаћеног светским искуством, водила је и ка промени назива саме установе. Школа мења име 1989. године, у адекватније - Виша пословна школа. Фокус унапређене школе био је на области информатике и економије, што репрезентују саме студије, које су се изводиле на следећим одсецима: Маркетинг и трговина, Финансије, рачуноводство и банкарство, Пословна информатика и статистика, Порези и царине и Менаџмент. Уведене су нове наставне дисциплине и за сваку је постојао одређени број професора који држе предавања, као и аудиторне и практичне вежбе.
Апликативна настава
Оријентација нове Школе ка практичној едукацији довела је до редуковања фонда часова теоријске наставе, а повећања практичних вежби. Студенти прве године свих смерова обављали су практични рад на РС-у, а на крају сваког семестра су полагали тестове из знања, односно обучености за рад на компјутеру.
Студенти друге године су практични рад вршили кроз практичну наставу, лабораторијске вежбе и стручну праксу у установама и предузећима. Били су у обавези, на основу Наставног плана и програма школе, да до дипломирања обаве стручну праксу.
Рачунарске лабораторије
Предавања у Вишој пословној школи су, осим редовне наставе, држана и у две рачунарске лабораторије : Лабораторија за системске софтвере (ЕРЦ) и Лабораторија за апликативне софтвере (Регионални центар за РС-е). Основни задатак наставе у лабораторијама обухватао је остваривање стручне праксе, практичне наставе и вежби. Ту су и подстицане комерцијалне и развојне активности школе, уз помоћ одговарајућих профила наставника и сарадника.
Константни раст броја кандидата
Из године у годину број уписаних студената се повећавао, на пример 1997/8. школске године уписано је 384 студената више него у претходној години, а до 2000. тај број је достигао цифру од 3.564 студента.
Увођењем већег броја смерова за образовање нових стручних профила, 1989. године указала се потреба да Школа промени свој назив у Виша пословна школа, јер је по новој концепцији плана и програма заиста постала Пословна школа.
После двехиљадите
Значајном променом концепта студирања 2002. године, Виша пословна школа мења назив у Београдску пословну школу и прераста из двогодишњих у трогодишње студије, које чине темељ пословне едукације данас. Основна оријентација Београдске пословне школе постаје пружање знања и вештина потребних за дугорочан успех у послу који је изложен технолошким и тржишним променама. Константним осавремењивањем наставних програма студентима је омогућено да иду у корак са домаћим и светским трендовима.
У складу са тим, Београдска пословна школа је 2007. потврдила стремљења модерним студијама акредитацијом својих наставних програма и спровођењем Болоњске декларације.
Овим путем школа је преузела све вредности и карактеристике које болоњски процес доноси:
1. Систем бодовања који је компатибилан са ECTS-ом, који такође покрива и учење током целог живота;
2. Увођење додипломског и постдипломског студирања у свим земљама, с тим што се први степени стичу најмање након три године, у складу са тржиштем рада;
3. Усвајање заједничког оквира разумљивих и упоредивих степена, где се налази и Додатак за дипломе;
4. Европска димензија у осигурању квалитета, са упоредивим критеријумима и методама;
5. Елиминација преосталих препрека слободној мобилности студената (као и наставника и свршених студената) и предавача (као и истраживача и администратора).
Континуитет у раду, педесетшестогодишње искуство, осавремењени наставни програми, изузетни услови студирања и техничке могућности, чине БПШ данас најатрактивнијом и највећом школом не само у Србији, већ и на Балкану.
